Menu

Правила о полагању испита (изводи из Статута БФ)

Студент је физичко лице уписано на студије на Факултету и уписује се на акредитован студијски програм који се изводи на Факултету. Својство студента доказује се индексом.

Страни  држављанин  може  се  уписати  на  студијски  програм  под  истим  условима  као  и домаћи држављанин. Плаћа  школарину,  осим  ако  међународним  споразумом није друкчије одређено. Страни држављанин може се уписати на студије ако је здравствено осигуран.  

Студент има право

  1. на упис, квалитетно школовање и објективно оцењивање; 
  2. на благовремено и тачно информисање о свим питањима која се односе на студије; 
  3. на активно учествовање у доношењу одлука, у складу са Законом и Статутом; 
  4. на самоорганизовање и изражавање сопственог мишљења; 
  5. на повластице које произлазе из статуса студента; 
  6. на подједнако квалитетне услове студија за све студенте; 
  7. на  образовање  на  језику   националне  мањине,  у  складу  са  Законом  и  Статутом Универзитета; 
  8. на  различитост  и  заштиту  од  свих  облика  дискриминације,  у  складу  с  општим актом, који доноси Сенат; 
  9. да  бира  и  да  буде  биран  у  Студентски  парламент  и  друге  органе  Универзитета, односно Факултета. 

 

Студент је дужан да: 

  1. испуњава наставне и предиспитне обавезе; 
  2. поштује опште акте Универзитета и Факултета. 
  3. поштује права запослених и других студената на Универзитету и на Факултету; 
  4. учествује у доношењу одлука у складу са Законом и Статутом. 

Студент  има  право  на  жалбу  надлежном  органу  Факултета,  уколико  Факултет  прекрши неку од обавеза. 

 

Оцењивање

Наставник је дужан да на почетку наставе упозна студенте са програмом предмета, распоредом наставе по недељама, односно данима, предвиђеним облицима активне наставе (предиспитне обавезе) и начином њиховог вредновања, карактером и садржајем испита, списком области и/или питања за испит, структуром укупног броја поена и начином формирања оцене. Наставник је дужан да на крају реализације активне наставе обавести студента о укупном броју поена који је студент остварио реализацијом 

предиспитних обавеза. Наставник је дужан да води документацију о предиспитним обавезама студената и да је чува до краја школске године.

Успешност студента у савлађивању предмета континуираносе прати током наставе и изражава се поенима. Испуњењем предиспитних обавеза и полагањем завршног испита студент може остварити највише 100 поена, при чему предиспитне обавезе учествују са најмање 30, а највише 70 поена. 

Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 (није положио) до 10 (одличан-изузетан). 

Коначна оцена на испиту заснована је на укупном броју поена које је студент стекао испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита, а према квалитету стечених знања и вештина, и садржи максимално100 поена, а утврђује се према следећој скали: 

 

до 50 поена – оцена 5 (није положио) 

од 51 до 60 поена – оцена 6 (довољан) 

од 61 до 70 поена – оцена 7 (добар) 

од 71 до 80 поена – оцена 8 (врло добар) 

од 81 до 90 поена – оцена 9 (одличан) 

од 91 до 100 поена – оцена 10 (одличан-изузетан).

 

Оцена на испиту и број поена уписују се у записник о полагању испита и у индекс, које по завршеном испиту својим потписом оверава наставник, а оцена 5 (није положио) не уписује се у индекс. 

Полагање испита

Испити се пријављују елктронски у оквиру електронског индекса, у предвиђеном периоду, углавном у недељи пре испитног рока. 

Студент  полаже  испит  непосредно  по  окончању  наставе  из  тог  предмета,  а  најкасније  до почетка наставе тог  предмета  у  наредној  школској  години,  на  једном  од  језика  на  којима  се настава изводила. 

Број  испитних  рокова  је  шест: jaнуарски,  фебруарски,  јунски,  јулски,  септембарски  и октобарски

Календар  испита  објављује  се  почетком  сваке  школске  године  и  саставни  је  део  плана извођења наставе. 

На  испит  може  изаћи  студент  који  је  задовољио  све  прописане  предиспитне обавезе утврђене планом извођења наставе, у складу са статутом. 

Завршни испит је јединствен, полаже се усмено, писмено, односно практично, и утврђен је студијским програмом, програмом предмета и актима Универзитета и факултета. 

Приликом полагања испита, идентитет студента утврђује се на основу индекса. 

Када се испит полаже писмено, испит почиње поделом  задатака на обрасцима које, у одговарајућем броју, штампа или оверава Универзитет, односно факултет, а диктирање задатака није дозвољено. 

Писмени задаци са испита се чувају до почетка наредног испитног рока. Када се испит полаже усмено, факултет је дужан је да обезбеди јавност полагања испита. 

Јавност полагања испита обезбеђује се објављивањем времена и места одржавања испита и могућношћу присуства других лица на испиту. За студенте са хендикепом који нису у могућности да полажу испит усмено, односно писмено, Универзитет, односно факултет ће обезбедити одговарајући начин полагања.

За време испита студент је дужан да се понаша у складу  са утврђеним правилима понашања која забрањују: 

- излазак из просторије и враћање у просторију где се испит одржава, устајање са места и кретање по просторији; 

- било какву комуникацију, осим ако се дежурном поставља питање ради разјашњења нејасноћа у формулацији задатка; 

- било које друге активности и понашање које ремете ток испита.

Приликом полагања испита студент има право

- на припрему усменог одговора (израду концепта) од  најмање 15 минута за сва питања, када испит полаже усмено; 

- да погледа свој писмени задатак са испита у за то предвиђеним терминима, а пре усменог дела испита ако се испит полаже писмено и усмено. 

Последице неположеног испита

После  три  неуспела  полагања  истог  испита  студент  може  тражити  да  полаже  испит  пред комисијом. 

Студент  који  не  положи  испит из  обавезног  предмета  до  почетка  наредне  школске  године, уписује исти предмет. 

Студент који не положи изборни предмет може поново  уписати исти или се определити за други изборни предмет. 

 

Приговор на оцену

Студент има право приговора на оцену добијену на испиту ако сматра да испит није обављен у складу са Законом, Статутом Универзитета, статутима факултета и овим правилником. Приговор се подноси ректору, односно декану у року  од 36 часова од добијања оцене. Ректор, односно декан разматра приговор студента и доноси одговарајућу одлуку у року од 24 часа од пријема приговора. Уколико се усвоји приговор студента, студент поново полаже испит пред комисијом у року од три дана од дана пријема одлукеиз става 3. овог члана. 

Студент који није задовољан прелазном оценом на испиту има право да поднесе захтев за поновно полагање испита. Захтев се подноси студентској служби до краја школске године у којој је испит полаган. Проректор за наставу, односно продекан за наставу доноси одлуку о поновном полагању испита. 

Студент који поново полаже испит плаћа посебну накнаду трошкова.

Завршни рад и дисертација

Основне академске студије  завршавају се полагањем свих предвиђених испита и без израде завршног рада или полагања завршног испита, док се мастер и специјалистичке академске студије завршавају и израдом завршног рада и његовом јавном одбраном. Докторске  студије  завршавају  се  полагањем  свих предвиђених  испита,  те  израдом и јавном одбраном докторске дисертације. 

 

 

 

 

Go to top