Menu

Српски цитатни индекс

 Увод

Коришћење многих сервиса за претрагу има исти механизам коришћења формулара за претрагу, било да су у функцији једноставних или сложених упита. Оно што ће овде бити изложено је нешто што ретко ко користи или је ново и даје могућност лакшег сналажења на сервису „Српског цитатног индекса“.  Надам се да ће вам бити интересантно за читање, али и корисно у вашем раду. 

Српски  цитатни индекс

Српски цитатни индекс је сервис који омогућава да се на брз и једноставан начин приступи чланцима који су објављени у српским научним часописима. Својом организацијом прилагођен је корисницима свих нивоа интересовања, било да су из Србије или из иностранства.

На самом сервису постоје једноставне опције, али је омогућено и формирање сложенијих упита, као и управљања резултатима претраге. 

Постоји опција регистрације која омогућава да се сачувају резултати претрага и њихово поново прегледавање при улазу у мени „мој избор“. 

Регистрација и  могућности њеног коришћења.

Регистрација се врши преко формулара који се појављује када се кликне на опцију „регистрација“. Попуњавањем ових образаца (има их два где се у првом уноси име, презиме, средње слово, звање и организација у којој се обавља делатност, а у другом правимо корисничко име и лозинку). Када се ово изврши, на мејл који је дат у формулару стићи ће порука преко које се активира налог. 

Активацијом налога добија се могућност избора интересантних чланака за чување и касније поново читање у току једног логовања у секцији „мој избор“. Овако направљен налог омогућава да се направе упити којима се могу пратити издавање чланака који спадају под критеријуме који су постављени у делу претрага и сачувани у делу резултати. У секцији „Мој СЦИндекс (SCIndeks)“ се могу сачувати критеријуме претраге и поставити временски опсег у коме ће стизати извештај. 

Визуелна претрага

Постоји још један, врло занимљив начин претраге на овом сервису - визуелна претрага. Овим начином се може брже и лакше претраживати, обзиром да су вам понуђени појмови повезани са вашим упитом (нпр. „урбана екологија“) које можете спајати десним кликом на последњи појам који смо одабрали и левим кликом на „merge selected items“ што би било као да користите оператор „или“. Када желимо да нам сви појмови буду део претраге, односно да користимо оператор „и“,  онда ћемо урадити исти поступак (десни клик на последњи појам), али ћемо кликнути на „combine selected items to query).  

Ако тражите одређене ауторе, кликните на њихово име, задржите неко време и добићете информацију о другим ауторима и појмовима који су повезани са њиховим радовима. 

Са десне стране се налази списак чланака добијених коришћењем неког од критеријума који смо одабрали. Повлачењем мишем ка левом крају добићемо списак чланака. Кликом на наслов било ког чланка можемо видети сажетак и на основу тога поступити по потреби.

Закључак 

Ако постоје било какви проблеми у коришћењу Српског цитатног индекса, библиотекари су увек ту и на располагању. Најбoље би било да се јавите на имејл Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Ана Михајловић
Библиотекар, Институт за зоологију
Симбиоза бр. 11

Грдоба у центру пажње

     „Свашта цвета у Божијој башти“ можда би рекли неки у сусрету са оваквим сопственицима животињског царстава или са, како их називају у Удружењу за заштиту ружних животиња, оном децом Мајке Природе пред којом је нешто већи изазов у виду естетских критеријума. У мрачним, најдубљим дубинама океанског дна (до 1200 м) живи риба „грудва“, ако буквално преведемо њено англосаксонско име (blobfish), припадница фамилије Psicholutidae. Пуно име - Psychrolutes marcidusa. Откривена је у водама близу Аустралије и Тасманије и није чест призор зато што се ретко може затећи у плићим водама. Има је и у водама Новог Зеланда. Она као да је ''с Марса пала'' када је упоредимо са осталим рибама, а опет као да на некога подсећа. Онако, у карикатуралним контурама.. Први пут је описана 1978. године. Ова риба не поседује мишиће и сва је од желатинасте масе тако да буквално плута на великим дубинама морског дна без знатног уртошка енергије. Због све веће помаме за подводним риболовом прети јој изумирање. Има ту још подводног света застрашујуће, грдне појавности. Живи фосил Chlamydoselachus anguineus најређа је врста морског пса, са телом јегуље и чељустима морског пса. 2004. први пут је уочена у свом природном окружењу. И копном шетају неке животиње које ћемо сврстати у ружније представнице биодиверзитета. Рецимо мајмун носоња или дугоноси мајмун са Борнеа – Nasalis larvatus има статус угрожене врсте. Тај меснати нос се исправи када мужјак испушта снажан, резонантан глас. Вероватно има функцију звучника који појачава звук којим један мајмун остале упозорава на опасност. Женка има тиши глас и мањи нос. Постоје тумачења да звук из носа привлачи женку истовремено застрашујући удварачевог опонента. Голе кртице, Heterocephalus glaber, живе на истоку Африке копајући дугачке ходнике у тлу. Слабовиди су, имају изражене зубе и тело им је без длака. Мале очи, не превише функционалне и бездлако тело су прилагођености животу у мраку. Живе најдуже међу глодарима, око тридесет година. Не нарочито симпатични представници разноврсности живота, по мишљењу неких биолога, и свесно и несвесно нису предмет наше пажње, чак и када су угроженог опстанка. А панда је тако мек и плишан. Можда звучи као виц, али није. У Британији биолог Сајмон Ват формирао је Удружења за очување ружних животиња и бави се овом тематиком. Он истиче да је сурова реалност таква да и у овој области људске делатности појединке трпе дискриминацију због свог изгледа што је више него некоректно. Можда само још један пример људског лицемерја. Blobfish je одскора и званична маскота овог удружења. 
     „Наш традиционални приступ заштити је егоистичан. Чувамо само оне животиње са којима се повезујемо јер су лепе, као што су то панде. Уколико су претње од изумирања лоше као што се чини, онда је фокусирање на само лепе животиње потпуно погрешно. Немам ништа против панди, али оне већ имају своју подршку. И другим животињама је потребна помоћ“, изјавио је Сајмон за BBC.

Весна Ђоковић
Симбиоза бр. 10

Go to top