Menu

Грдоба у центру пажње

     „Свашта цвета у Божијој башти“ можда би рекли неки у сусрету са оваквим сопственицима животињског царстава или са, како их називају у Удружењу за заштиту ружних животиња, оном децом Мајке Природе пред којом је нешто већи изазов у виду естетских критеријума. У мрачним, најдубљим дубинама океанског дна (до 1200 м) живи риба „грудва“, ако буквално преведемо њено англосаксонско име (blobfish), припадница фамилије Psicholutidae. Пуно име - Psychrolutes marcidusa. Откривена је у водама близу Аустралије и Тасманије и није чест призор зато што се ретко може затећи у плићим водама. Има је и у водама Новог Зеланда. Она као да је ''с Марса пала'' када је упоредимо са осталим рибама, а опет као да на некога подсећа. Онако, у карикатуралним контурама.. Први пут је описана 1978. године. Ова риба не поседује мишиће и сва је од желатинасте масе тако да буквално плута на великим дубинама морског дна без знатног уртошка енергије. Због све веће помаме за подводним риболовом прети јој изумирање. Има ту још подводног света застрашујуће, грдне појавности. Живи фосил Chlamydoselachus anguineus најређа је врста морског пса, са телом јегуље и чељустима морског пса. 2004. први пут је уочена у свом природном окружењу. И копном шетају неке животиње које ћемо сврстати у ружније представнице биодиверзитета. Рецимо мајмун носоња или дугоноси мајмун са Борнеа – Nasalis larvatus има статус угрожене врсте. Тај меснати нос се исправи када мужјак испушта снажан, резонантан глас. Вероватно има функцију звучника који појачава звук којим један мајмун остале упозорава на опасност. Женка има тиши глас и мањи нос. Постоје тумачења да звук из носа привлачи женку истовремено застрашујући удварачевог опонента. Голе кртице, Heterocephalus glaber, живе на истоку Африке копајући дугачке ходнике у тлу. Слабовиди су, имају изражене зубе и тело им је без длака. Мале очи, не превише функционалне и бездлако тело су прилагођености животу у мраку. Живе најдуже међу глодарима, око тридесет година. Не нарочито симпатични представници разноврсности живота, по мишљењу неких биолога, и свесно и несвесно нису предмет наше пажње, чак и када су угроженог опстанка. А панда је тако мек и плишан. Можда звучи као виц, али није. У Британији биолог Сајмон Ват формирао је Удружења за очување ружних животиња и бави се овом тематиком. Он истиче да је сурова реалност таква да и у овој области људске делатности појединке трпе дискриминацију због свог изгледа што је више него некоректно. Можда само још један пример људског лицемерја. Blobfish je одскора и званична маскота овог удружења. 
     „Наш традиционални приступ заштити је егоистичан. Чувамо само оне животиње са којима се повезујемо јер су лепе, као што су то панде. Уколико су претње од изумирања лоше као што се чини, онда је фокусирање на само лепе животиње потпуно погрешно. Немам ништа против панди, али оне већ имају своју подршку. И другим животињама је потребна помоћ“, изјавио је Сајмон за BBC.

Весна Ђоковић
Симбиоза бр. 10

Go to top