Brucosh vulgaris

Поздрав будући и садашњи бруцоши! Ево неколико информација које ће вам надам се бити од користи:

1.  Предиспитне обавезе – активности које се обављају пре испитних рокова и које доносе одређени број поена. У њих спада: похађање предавања и вежби, поени на колоквијумима, презентацијама,... Сваки професор ће вам рећи колико њихов предмет носи предиспитних обавеза, а колико испит. Сакупљање поена на предиспитним обавезама ће вам омогућити лакше полагање испита, а самим тим и мање бриге у току испитних рокова. 

2.  Вежбе – кратка предавања о одређеним темама, која имају и практичан део, односно: посматрање, цртање и обележавање препарата; рад у лабораторији; јавне презентације итд. Држе их асистенти или сарадници. На крају сваке вежбе врши се њена овера, односно однесете свој практикум асистенту/сараднику који прегледа ваш рад и постави вам пар питања везаних за ту тему. У колико сте све добро урадили и знали одговоре на питања, добијате потпис, у супротном добија се параф. На већини предмета, у колико добијете параф, морате у неком следећем термину добити и потпис. Потписи асистената/сарадника су неопходни како бисте на крају семестра добили потпис професора који вам омогућава излазак на испит. Слушајте пажљиво предаваче када вам дају упутства везана за потписе.

3.  Колоквијуми -  провера знања након неколико предавања. Обично су у форми теста где треба нешто да допуните или заокружите, али понекад се нађу и питања отвореног типа. 

4.  Испити – на нашем факултету се углавном полажу усмено, мада од предмета у првој години се писмено полажу обе хемије и биостатистика. Испитних рокова је, ове године, 6: јануарски, фебруарски, јунски, јулски, септембарски и октобарски. Сваки траје по 2 недеље. Пауза између јануарског и фебруарског, јунског и јулског, септембарског и октобарског рока је најмање недељу дана. Пре изласка на испит из одређеног предмета треба да имате и потпис професора који тај предмет држи, чиме вам је излазак на испит одобрен. Наравно, потпис добијате ако сте испунили све испитне обавезе из датог предмета, па водите рачуна и о томе до краја семестра. Немојте слушати приче о томе како су неки испити страшно тешки и не могу се положити, јер једноставно неком неки предмет иде, неком не иде, можда се десило да тој особи која вам тако прича о испитима је дошло нешто што није знала, можда није довољно научила или разумела шта је професор пита. Сви испити се могу положити, само неки траже више континуираног рада од других предмета, потребно је само да на време то схватите и кренете да радите. Савет старијих је да се потрудите да у првим роковима дате што је више предмета могуће, како не бисте јурили буџет у септембру и октобру. 

5.  Оцењивање -  врши се на основу броја сакупљених поена на предиспитним обавезама и испиту. Сваки предмет носи највише 100 поена, а да бисте положили испит, морате имати најмање 51 поен.

 6.  Студентске мензе – место где ће те се за мало новца прилично добро најести. Да бисте се хранили у мензи потребно је да имате студентску картицу уз помоћ које ће те куповати оброке, као и жетон који служи за коришћење есцајга. Студенти чије је пребивалиште ван Београда имају право на 3 оброка, док они који су пријављени у Београду имају право само на један оброк. Цене зависе од тога да ли сте на буџету или не. Оброке уплаћујете на благајнама менза (доле је списак менза где можете уплаћивати оброке) или инфо киосцима (апарати у мензама). Битна ствар је и да се до 20. у месецу оброци могу куповати по декадама (по десет  доручака, ручака, вечера), а после 20.  могу се куповати и појединачно. После 27. у месецу могу се купити оброци за наредни месец. Суботом и недељом (и неким празницима) нема вечере, него се у термину ручка или доручка може подићи пакет са сувом вечером (нарезак/паштета/туњевина/крем, хлеб, млеко или слично)

7.  Чип картица – званична студентска картица која вам треба за коришћење дома и мензе. Садржи ваше личне податке, податке о студирању и лекарском прегледу, електронски новчаник (потребан за мензу). Можете је носити на колоквијуме уместо индеxа, пријављивати преноћиште, платити оброк себи и особи коју водите са собом. Лепа ствар код ове картице је што уз њу можете имати попусте на куповину одеће, обуће, кафе, путовања, итд., како код нас, тако и у иностранству. Међутим, то важи само у одређеним радњама. Списак попуста у Србији налази се на сајту www.gpa.rs, док о попустима у иностранству можете погледати на www.euca.org и www.isic.org.  Картица вам обезбеђује и осигурање у UNIQА осигурању, које траје годину дана.

Како се добија? Тако што одете на шалтер у Дирекцију  УСЦБ (Светозара Марковића 56) или Студентског града, II блок Г крило (Тошин бунар 147) и са собом понесете личну карту и  индекс са уписаним зимским семестром, као и признаницу о уплати за потребе израде картице.

8.  Студентски кредити – парице које добијате у току студирања, а које једног дана, ако нисте супер студент, морате да вратите. Могу, на жалост, конкурисати само буџетски студенти. За студентске кредите се конкурише од 1. до 31. октобра. Пожељно је да не чекате последњи дан, пошто се обично у то време нађе гомила колега која би да конкурише и за стипендије, кредите, докторске студије или они који су баш тад одлучили да извуку неку потврду. Исплата кредита креће од краја јануара следеће године и ако будете имали среће, добићете одмах 2 рате. Месечна рата је 6100 динара. Како избећи враћање? Питање чији одговор бисмо сви волели да знамо, а чије варијанте се често испредају у виду митова. По Члану 4. из уговора који потписујете приликом конкурса, студент чија је просечна оцена у току студирања је најмање 8,50, а укупно време студирања је не дуже од рока за трајање наставе (што значи 4 године, по новом систему, што опет значи да не смете да губите годину), је ослобођен од враћања кредита. 

9.  Студентске стипендије – за стипендије се може конкурисати тек од II године, ако сте на буџету, очистили годину и просек вам је најмање 8,50. Неке општине нуде стипендије за своје суграђане, о чему можете да се распитате у градској општини. Стипендије се не враћају.

10.  Библиотеке – на самом факултету постоје 3 библиотеке - једна на Институту за Зоологију, друга на Институту за физиологију (поред улаза на сам Институт) и трећа, која је у оквиру Ботаничке баште. Све 3 библиотеке имају много наслова који вам могу добро доћи у писању семинарских радова, као додатна литература - у проширивању знања из одређених области. Рачунари су повезани са академском мрежом Кобссон са 1.500.000 натписа. 

Поред библиотека које су у оквиру факултета, можете користи још и:

- Универзитетску библиотеку Светозар Марковић, која се налази у Булевару Краља Александра 71, односно близу зграде Грађевинског факултета. Библиотека располаже и читаоницама, које раде сваког радног дана од  08 – 20 h, суботом од 08 – 14 h. Током школске године читаонице раде продужено до 23 h. Годишња чланарина за студенте износи 1500 динара, месечна 800 динара, а постоји и могућност привременог чланства (3 дана у континуитету), које износи 500 динара. 

- Народна Библиотека Србије налази се код Храма Светог Саве, у Карађорђевом парку. У Народној библиотеци Србије постоји више читаоница. Од којих се централна читаоница користи само за коришћење књига, референтна читаоница уколико Вам је за рад потребан већи број приручника или Вам у истраживању помажу информатори, у читаоници периодике се користе се користе и новине и часописи, док у мултимедијалној читаоници на сваком месту постоји рачунар који се може користити. У свакој од наведених читаоница постоји прикључак за интернет, тако да можете понети свој лични лаптоп рачунар и користити га током учења. Чланарина у читаоници износи 2350 динара за годину дана, 1730 динара за 6 месеци, 1400 динара за 3 месеца, 1150 динара за 2 месеца, 850 динара за 1 месец. Уколико вам је коришћење читаонице потребно на краћи временски период постоји и чланарина за 10 дана, односно три дана, која износи 550 односно 250 динара.

 

- у Студентском граду можете се учланити у заједничку библиотеку са читаоницом. Читаоница ради сваког дана од 08 – 24 h. Годишња чланарина је 1000 динара, а за израду чланске карте потребна вам је и фотографија. 

11.  Читаонице:  Природно-математички факултет:  

први спрат - читаонице Математичког и Хемијског факултета

други спрат – читаоница Факултета за физичку хемију.

12.  Потврде о редовном студирању – издаје их студентска служба радним данима од    11 – 13 сати. Морате знати за шта вам је потребна потврда коју тражите, на пример: овера здравствене књижице, повластицу за превоз или чип картицу, породичну пензију, дечији додатак итд.

13.  Проверавајте редовно електронски индекс и сајт факултета, као и сајт студената, како бисте били у току са новостима о обавезама и неким дешавања на факултету. Пред крај сваког испитног рока проверите да ли су вам унете оцене из свих предмета које сте у тим роковима полагали.

 

Изводи из статута

Студент је физичко лице уписано на студије на Факултету и уписује се на акредитован студијски програм који се изводи на Факултету. Својство студента доказује се индексом.

Страни  држављанин  може  се  уписати  на  студијски  програм  под  истим  условима  као  и домаћи држављанин. Плаћа  школарину,  осим  ако  међународним  споразумом  није  друкчије одређено. Страни држављанин може се уписати на студије ако је здравствено осигуран.  

 

Студент има право

  1. на упис, квалитетно школовање и објективно оцењивање; 
  2. на благовремено и тачно информисање о свим питањима која се односе на студије; 
  3. на активно учествовање у доношењу одлука, у складу са Законом и Статутом; 
  4. на самоорганизовање и изражавање сопственог мишљења; 
  5. на повластице које произлазе из статуса студента; 
  6. на подједнако квалитетне услове студија за све студенте; 
  7. на  образовање  на  језику   националне  мањине,  у  складу  са  Законом  и  Статутом Универзитета; 
  8. на  различитост  и  заштиту  од  свих  облика  дискриминације,  у  складу  с  општим актом, који доноси Сенат; 
  9. да  бира  и  да  буде  биран  у  Студентски  парламент  и  друге  органе  Универзитета, односно Факултета. 

Студент је дужан да: 

  1. испуњава наставне и предиспитне обавезе; 
  2. поштује опште акте Универзитета и Факултета. 
  3. поштује права запослених и других студената на Универзитету и на Факултету; 
  4. учествује у доношењу одлука у складу са Законом и Статутом. 

Студент  има  право  на  жалбу  надлежном  органу  Факултета,  уколико  Факултет  прекрши неку од обавеза.

Оцењивање

Наставник је дужан да на почетку наставе упозна студенте са програмом предмета, распоредом наставе по недељама, односно данима, предвиђеним облицима активне наставе (предиспитне обавезе) и начином њиховог вредновања, карактером и садржајем испита, списком области и/или питања за испит, структуром укупног броја поена и начином формирања оцене. Наставник је дужан да на крају реализације активне наставе обавести студента о укупном броју поена који је студент остварио реализацијом предиспитних обавеза. Наставник је дужан да води документацију о предиспитним обавезама студената и да је чува до краја школске године.

Успешност студента у савлађивању предмета континуирано се прати током наставе и изражава се поенима. Испуњењем предиспитних обавеза и полагањем завршног испита студент може остварити највише 100 поена, при чему предиспитне обавезе учествују са најмање 30, а највише 70 поена. 

Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 (није положио) до 10 (одличан-изузетан). 

Коначна оцена на испиту заснована је на укупном броју поена које је студент стекао испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита, а према квалитету стечених знања и вештина, и садржи максимално100 поена, а утврђује се према следећој скали: 

до 50 поена – оцена 5 (није положио) 

од 51 до 60 поена – оцена 6 (довољан) 

од 61 до 70 поена – оцена 7 (добар) 

од 71 до 80 поена – оцена 8 (врло добар) 

од 81 до 90 поена – оцена 9 (одличан) 

од 91 до 100 поена – оцена 10 (одличан-изузетан).

Оцена на испиту и број поена уписују се у записник о полагању испита и у индекс, које по завршеном испиту својим потписом оверава наставник, а оцена 5 (није положио) не уписује се у индекс. 

 

Полагање испита

Испити се пријављују електронски у оквиру електронског индекса, у предвиђеном периоду, углавном у недељи пре испитног рока. 

Студент  полаже  испит  непосредно  по  окончању  наставе  из  тог  предмета,  а  најкасније  до почетка наставе  тог  предмета  у  наредној  школској  години,  на  једном  од  језика  на  којима  се настава изводила. 

Број  испитних  рокова  је  шест: jaнуарски,  фебруарски,  јунски,  јулски,  септембарски  и октобарски. 

Календар  испита  објављује  се  почетком  сваке  школске  године  и  саставни  је  део  плана извођења наставе. 

На  испит  може  изаћи  студент  који  је  задовољио  све  прописане  предиспитне обавезе утврђене планом извођења наставе, у складу са статутом. 

Завршни испит је јединствен, полаже се усмено, писмено, односно практично, и утврђен је студијским програмом, програмом предмета и актима Универзитета и факултета. 

Приликом полагања испита, идентитет студента утврђује се на основу индекса. 

Када се испит полаже писмено, испит почиње поделом  задатака на обрасцима које, у одговарајућем броју, штампа или оверава Универзитет, односно факултет, а диктирање задатака није дозвољено. 

Писмени задаци са испита се чувају до почетка наредног испитног рока. Када се испит полаже усмено, факултет је дужан је да обезбеди јавност полагања испита. 

Јавност полагања испита обезбеђује се објављивањем времена и места одржавања испита и могућношћу присуства других лица на испиту. За студенте са хендикепом који нису у могућности да полажу испит усмено, односно писмено, Универзитет, односно факултет ће обезбедити одговарајући начин полагања.

За време испита студент је дужан да се понаша у складу  са утврђеним правилима понашања која забрањују: 

- излазак из просторије и враћање у просторију где се испит одржава, устајање са места и кретање по просторији; 

- било какву комуникацију, осим ако се дежурном поставља питање ради разјашњења нејасноћа у формулацији задатка; 

- било које друге активности и понашање које ремете ток испита.

Приликом полагања испита студент има право

- на припрему усменог одговора (израду концепта) од  најмање 15 минута за сва питања, када испит полаже усмено; 

- да погледа свој писмени задатак са испита у за то предвиђеним терминима, а пре усменог дела испита ако се испит полаже писмено и усмено. 

 

Последице неположеног испита

После  три  неуспела  полагања  истог  испита  студент  може  тражити  да  полаже  испит  пред комисијом. 

Студент  који  не  положи  испит из  обавезног  предмета  до  почетка  наредне  школске  године, уписује исти предмет . 

Студент који не положи изборни предмет може поново  уписати исти или се определити за други изборни предмет . 

 

Go to top